Arterioskleroza je stvrdnjavanje inače prirodno elastičnih i fleksiibilnih krvnih sudova. Najčešće pogadja starije osobe i smatra se da je to neminovan proces starenja arterija. Taj proces dovodi do suzavanja arterija i smanjenog protoka krvi. Uz ovu pojavu veoma često, ruku pod ruku, ide i ateroskleroza. To je nagomilavanje plakova (najčešće masti) na zidovima krvnih sudova, što dodatno smanjuje ukupan protok krvi. Kada se ove ’’cevčice’’ ukrute, prekidaju cirkulaciju kod glavnih organa, mišića i tkiva, što dovodi do otkazivanja rada čitavih sistema za organe, infarkta, moždanog udara i drugih ozbiljnih posledica.
Način života i genetika obično utiču na razvoj bolesti. Neki od ’’okidača’’ mogu biti upala, gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, toksične materije… Zanimljivo je da, ako je na njenu pojavu uticao genetski faktor, može da se primeti čak u ranom detinjstvu.
Prevencija je veoma važna u ovom slučaju da bi se obolelom obezbedio dug i normalan život, kao i zdravo srce. Iz tog razloga arterioskleroza i ateroskleroza su stanja opasna po život.
Čim se ne transportuje dovoljna količina krvi kroz organizam, verovatno postoji neka blokada u arterijama koja sprečava normalan protok ove crvene materije, koja ima ulogu da prenosi kiseonik i hranljive materije svuda gde su neophodne.
Struktura arterija može da se promeni zbod dejstva određenih faktora, što dovodi do fatalnog ishoda, ako se bolest ne leči na vreme.
Ovakvo stanje može uticati na sve arterije u telu, uključujući srce, mozak, ruke, noge i bubrege.
Postoje više različitih formi arterioskleroze. Svaka od njih može dovesti vaš život u opasnost, ako ne reagujete na vreme.
Iako je to nešto što dolazi sa godinama, ovakve promene ne dogadjaju se svim osobama u istoj starosnoj dobi. Momenat nastanka i stepen arterioskleroze i ateroskleroze uslovljeni su genetskim nasledjem i načinom života svakog pojedinca. Dobra stvar u svemu ovome je činjenica da se ovakva stanja mogu držati pod kontrolom i lečiti.
