Rane na mojim nogama su nestale

Perdrag Jocić (59) iz Ćićevca, je upravo zbog dijabetesa dobio gangrenu prsta, koja je nastvila da se širi.“ Dijabetičar sam već 8 godina, a pre nekoliko meseci primetio sam ranu na palcu koja nikako nije zarastala. Svestan šta to znači jer sam dijabetičar, vodio sam računa o rani, previjao sam je, ali kada je počeo i gnoj da izlazi znao sam da nije dobro. Jednog dana, primetio sam da mi je noga poplavila, osim toga dobio sam i temperaturu, a skočio mi je i šećer i pritisak. Sve mi se to dogodilo u Austriji, gde godinama živim. Hitno sam prevežen u bolnicu gde sam zadržan tri nedelje. Lakari su uspeli da mi saniraju ranu na palcu, ali su mi kao jedino rešenje predložili apmutaciju prsta. Za svo to vreme dok sam boravio u bolnici, nagledao sam se strašnih sudbina ljudi kojima je i nakon amputacije prsta, gangrena nastavila da razara telo. Mnogi su imali i po nekoliko operacija, prvo prst, zatim deo stopala, nekima je čak i cela potkolenca morala biti amputirana. Uprskos svemu bolest je uzimala svoj danak i ljudi su ubrzo umirali. Nisam želeo da doživim sudbinu tih nesrećnika. Na svoju inicijativu, otpušten sam iz bolnice i odlučio sam da probam sa alternativnim načinom lečenja. Svi moji su bili protiv toga. Nagovarali su me da poslušam savet lekara i dozvolim operaciju. Posebno su bili skeptični kada sam im rekao da ću probati sa narodnom medicinom, jer su me u Austriji lečili najbolji lekari. Međutim, verovao sam da je bolje da sačuvam nogu i zalečim ranu, naročito jer sam svojim očima u bolnici video da operacija nije najbolje rešenje”, priča naš sagovornik.

Rana je zarasla!“ Pio sam Venovin prema uputstvu ujutru i uveče, a preko dana sam ranu previjao komovicom. Pre terapije Venovinom, rana na palcu je bila tolika da mi se videla kost. Nokat je bio potpuno otpao, kao i deo mesa, koje je bilo crno kao da je ugljenisano. Nakon mesec dana primetio sam prvo poboljšanje. Rana je počela pomalo da zarasta, boja mesa nije više bila crna, koža je počela da se obnavlja i poprima zdraviji izgled. To mi je dalo snagu i nadu da ću uspeti da sačuvam prst i celu nogu. Nastavio sam samostalno da previjam ranu na prstu koja je sada neuporedivo manja i osećam se odlično. Normalno funkcionišem, hodam, radim. Stalno pijem Venovin jer sam svestan da mi je jedino on pomogao da se rešim gangrene i sačuvam svoje zdravlje”, .