Gangrena


Venovin
Gangrena

Kad se govori o poremećajima arterijske cirkulacije donjih ekstremiteta, najčešće se misli na promene izazvane arteriosklerozom. Arterioskleroza je hronično degenerativno oboljenje koje je uzrokovano taloženjem masnih materija u zidovima krvnih sudova i njihovim očvršćavanjem – kalcifikacijom. To dovodi do definitivnog sužavanja krvnih sudova i oslabljenog protoka krvi kroz njih. Samim tim ‘trpe’ tkiva i organi koje ti krvni sudovi snabdevaju.

– Arterioskleroza je generalizovana bolest – objašnjava dr Marković.

– To znači da može zahvatiti sve krvne sudove u telu. Najčešće zahvata krvne sudove vrata koji vode krv do mozga, same moždane krvne sudove, krvne sudove srca, aortu, sudove trbušnih organa, a naročito krvne sudove donjih ekstremiteta, odnosno nogu. Faktori rizika za nastanak ovog oboljenja su poznati, podvlači dr Marković i naglašava da je veoma važno da svako sam sebe preispita, ima li sklonost ka razvoju arterioskleroze.

– Faktori rizika su definisani i podrazumevaju povišen krvni pritisak (hipertenziju), pušenje, povišen sadržaj masnih materija u krvi i prisustvo šećerne bolesti. Sve osobe koje se na neki način prepoznaju u jednoj od ovih grupa, a vrlo često jedna osoba ima više faktora rizika, jesu pod povišenim rizikom za nastanak arterioskleroze – kaže dr Miroslav Marković.

Kako prepoznati početak bolesti koja je vezana za cirkulaciju donjih ekstremiteta?

– Arterioskleroza, odnosno ishemička bolest donjih ekstremiteta, kako je nazivaju vaskularni hirurzi, ima četiri stadijuma. Prvi je asimptomatski sa prisustvom blagih tegoba koje nisu izrazite, a javljaju se u vidu zamora nakon dužeg hoda, osećanja punoće u nogama ili blagog trnjenja – kaže dr Marković.

Ovaj stadijum manifestnog oboljenja definiše se prisustvom tzv. klaudikacionih tegoba. Jednostavnije rečeno, pojavu bolova, ukočenosti i grčeva u mišićima nogu nakon kraćeg ili dužeg pešačenja. Pri pojavi ovih tegoba pacijent mora da stane, da se odmori i tek nakon odmora produži dalje. Udaljenost koja se može preći do pojave bola pokazuje i koliko je bolest odmakla. Teži bolesnici ne mogu preći više od pedesetak metara do pojave bola u nozi.

Ovo je stadijum kada je neophodno postaviti ispravnu dijagnozu, jer se tegobe najčešće mogu zameniti sa reumatskim smetnjama i najčešće neadekvatnom terapijom omogućava se dalje napredovanje bolesti. Ovo je takođe momenat kada je neophodan pregled vaskularnog hirurga, jer se u ovom stadijumu bolest još uvek može lečiti neoperativnim metodama. Ali osnovna je pretpostavka da bolest bude prepoznata.

– Nažalost, u našim uslovima, što zbog neprosvećenosti stanovništva, što zbog neadekvatne dijagnoze, bolest neretko napreduje do trećeg stadijuma, a to je pojava bolova u miru. Pacijent ima bolove i dok sedi, leži, a tipična je pojava noćnog bola, koji budi bolesnika i onemogućava mu san – nabraja dr Marković.

– On noći provodi sedeći u postelji sa spuštenom nogom pored kreveta i tako dočekuje jutro kada zaspi iscrpljen bolovima. Ukoliko se i u ovom stadijumu, koji ne mora dugo da traje, ništa ne preduzme, bolest ulazi u završnu fazu, a to je pojava gangrene.

Gangrena predstavlja definitivno izumiranje tkiva. Ono zbog bolesti krvnih sudova ne dobija ni minimum neophodnih hranljivih materija. Gangrena prvo zahvata prste stopala, kao najudaljenije delove, a zatim i samo stopalo ili čak potkolenicu. – Poslednja dva stadijuma iziskuju hirurško lečenje, ukoliko je to moguće, i tada se više ne govori o smanjenju tegoba ili poboljšanju kvaliteta života, kao u prvim stadijumima, već o pokušaju spasavanja ekstremiteta – naglašava mladi vaskularni hirurg. – To najčešće podrazumeva tzv. bajpas proceduru koja spasava ekstremitet, a ukoliko je to nemoguće, da bi se spasao život bolesnika, nekada se mora učiniti amputacija prsta stopala, dela stopala ili pak potkolenice ili natkolenice. Da bi se to sprečilo, najvažnije je otkriti bolest pre nastupanja trećeg stadijuma i započeti medikamentozni tretman.

Poremećaj arterijske cirkulacije zahteva redovne kontrole kod vaskularnog hirurga kako bi bolest bila pod nadzorom. Ukoliko ipak dođe do progresije bolesti i njenog prelaska u treći ili četvrti stadijum, to i dalje ne znači da se ekstremitet ne može sačuvati, ali je u tom slučaju sasvim izvesno da je potrebno bolesnika hospitalizovati i preduzeti dalje, agresivnije metode dijagnostike i lečenja koje najčešće uključuju i neki od hirurških zahvata na krvnim sudovima



PODRŠKA KRVNOM SISTEMU I CIRKULACIJI




+381 18 564489


E-MAIL 24/7

Budite slobodni da nas kontaktirate na info@venovin.com, odgovorićemo Vam u najkrećem roku.




Copyright VENOVIN 2019. Sva prava su zadržana. Design & Coding WEB LEO DESIGN



Copyright VENOVIN 2019. Sva prava su zadržana. Design & Coding WEB LEO DESIGN