Sastav Venovina

Početna / Sastav Venovina

CRVENO VINO

Lekovita svojstva crvenog vina poznata su od davnih vremena. Vino je antitoksično a sa kiselinama želuca sprečava oboljenje creva, žučnog i mokraćnog kanala i bubrega. Crveno vino ima važnu ulogu u sprečavanju pojave arterioskleroze, infarkta miokarda, deluje inflamatorno i antivirusno, pri čemu njegovi fiziološki aktivni sastojci predstavljaju značajne hvatače slobodnih radikala koji su odgovorni za štetne procese starenja organizma. Supstance koje poseduju antioksidativno delovanje imaju sposobnost da štite krvne sudove.
Vitamini C i P u vinu, smanjuju holesterol i čuvaju krvne sudove. Preporučuje se da pacijenti posle preležanih bolesti, komplikovanih hirurških intervencija, svaki dan, uz obrok, popiju čašu crvenog vina. Crveno vino pomaže kod prehlade, reguliše pritisak, snažan je diuretik, dobro je za varenje i jačanje organizma, za zarastanje rana. U pola litre crvenog vina je nađeno oko 30 mg/l salicilne kiseline, što predstavlja dnevnu dozu aspirina, koju lekari preporučuju kao preventivu od kardiovaskularnih oboljenja .
Crveno vino sprečava pojavu gripa, bronhitisa i olakšava stanje kod astmatičara. Supstance koje poseduju antioksidativno dejstvo kao što su proantocijanidi, kvercetin i reservartrol (fenolna jedinjenja) a koje su naročito zastupljene u crvenom vinu, imaju ulogu koronarnih zaštitnika. Ova jedinjenja spreèavaju oksidaciju LDL, a sa druge strane utiču na porast lipoproteina visoke gustine – HDL u krvi, koji se smatraju pozitivnim regulatorima masnoće u krvi. Naučna istraživanja po prvi put pokazuju da je za dobre efekte na zdravlje odgovoran antioksidans polifenol iz vina, a ne alkohol. Španski naučnici su takođe zaključili da alkohol u vinu poništava dobar efekat antioksidansa na krvni pritisak. Oni su utvrdili da muškarci koji su izloženi većem riziku od srčanih bolesti, su imali niži pritisak nakon što su svaki dan tokom mesec dana pili bezalkoholno crveno vino.
Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 67 muškaraca s dijabetesom ili tri i više kardiovaskularna faktora rizika koji su bili na istoj ishrani, ali su po vrsti piæa bili podeljeni u tri različite grupe – jedna je pila po nekoliko čaša crvenog vina dnevno, druga bezalkoholno crveno vino, a treća Džin.
I crveno vino i crveno bezalkoholno vino sadrže iste količine polifenola, dok ga džin ne sadrži. Kod onih koji su pili crveno vino zabeležen je jedva primetni pad krvnog pritiska, uz džin nisu zabeležene nikakve promene u pritisku, dok se posle bezalkoholnog crvenog vina pritisak značajno snizio.
Naučnica koja je vodila istraživanje Gema Civa-Blanc sa Univerziteta u Barseloni kaže da bi konzumiranje bezalkoholnog crvenog vina moglo koristiti kod blažih oblika hipertenzije..

LEKOVITO BILJE

NEVEN – Neven je bitan sastojak čajnih mešavina kojima se otklanjaju tegobe u digestivnom traktu. Zaceljuje ranice na želucu i dvanaestopalačnom crevu, normalizuje rad jetre i lučenje zuči. Zahvaljujući antiinflamatornom dejstvu flavonoida, ova biljka smiruje upalu debelog creva. Prisustvo tanina i sluzi opravdava upotrebu nevena za zaustavljanje blažih dijareja.Otkriveno je da ova biljka ima sposobnost da pročišćava krvne sudove relaksira ih i povećava volumen i snižava nivo holesterola u krvi, naročito u kombinaciji sa maslačkom , glogom ili resnikom. Novija istraživanja su pokazala da neven snižava krvni pritisak i djeluje blago sedativno jer relaksira krvne sudove i povećava volumen, pa se preporučuje i kod angine pektoris.Zahvaljujući sadržaju provitamina A, neven blagotvorno deluje na oko ( čepiće i štapiće ) i poboljšava vid.
MATIČNJAK – Matičnjak je po svojim lekovitim svojstvima poznat još od davnina kao odličan prirodni lek koji jača i oživljava srce, protiv noćnih strahova i depresije. Matičnjak čisti krv, otklanja neraspoloženje i tugu i povoljno utiče na rad unutrašnjih organa. Tako ko želi da razveseli srce i slezinu neka pije caj od maticnjaka. biljka matičnjak je najpoznatija kao prirodni lek protiv psihičkih problema i to depresije, anksioznosti (straha), napetosti i drugih poremećaja izazvanih stresom.
PETROVAC – U našem narodu petrovac se zove i ranjenik i to zahvaljujući sposobnosti da zaustavlja krvarenje. Petrovac deluje stimulativno na organe za varenje. Pojačava stvaranje žuludačnih sokova, pa se preporučuje u lečenju anoreksije (u kombinaciji sa matičnjakom i valerijanom). Takođe petrovac stimuliše jetru i smiruje tegobe u žučnoj kesi.
MAJČINA DUSICA – Onima koji pate od čestih upala bronhija, sekreta u plućima, imaju slabu probavu i neredovnu stolicu ili imaju reumatsk bolove često se kao pravi spas nudi majčina dušica.U tradicionalnoj, odnosno narodnoj medicini ona se koristila, kao i danas, interno u slučaju zapaljenja sluzokože gornjih disajnih puteva, za iskašljavanje, ali i poremećaj rada bubrega i bešike, kao i protiv nadutosti i gasova, za bolje varenje i iskašljavanje.
HAJDUČKA TRAVA – hajdučka trava ili stolisnik čisti i jača krv i probavne organe. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim protiv grčeva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i leđima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva. Hajdučka trava sadrži i vitamin C pa se upotrebljava i kod hemoroida i krvarenja.
KOPRIVA – Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, a najčešće se koriste list i koren koprive. Koristi se za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma, pa je našla primenu kod svih oboljenja izazvanih akumuliranjem toksina u organizmu (ekcemi, glavobolje, reumatizam, giht, artritisi). Kopriva ima blagotvorno dejstvo kod raznih oboljenja koja nastaju kao posledica preteranog opterećenja jetre, žuči, slezine i bubrega toksičnim materijama.
PLUĆNJAK – Samo ime kaže da se koristi za lečenje pluća zato što je to biljka koja u sebi sadrži puno materija koje pomažu pospešivanje sekrecije iz pluća. Smiruje kašalj i upalu grla, upalu bronhija, a u obliku kapi se može koristiti kod zapaljene sluzokože nosa. Ređe se koristi kod upale hemotoida kao oblog i protiv proliva. Njegova češća primena je ipak kod bolesti pluća, jer zbog prisustva kremene kiseline sprečava razvijanje tuberkuloze. Koristan je i za čišćenje krvi.

Isto što je magnezijum za biljke to je I gvožđe za čoveka
Venovin je bogat mineralima – 6x više gvožđa,
4x više cinka, 3x više bakra od običnog crvenog vina
Gvožđe – osnova krvi – je ono što našu krv boji u crveno. Hemoglobin, kompleksni molekul belančevina sadrži jedan centralni drugovredni atom gvožđa. Taj atom je odgovoran za prenos kiseonika iz pluća u ćelije. Hemoglobin poseduje oko 71% pohranjenog gvožda u organizmu, mioglobin 10-12% i ostalih 10-15% se nalazi u feritinu naročitoj belanèevini koja sadrži gvožđe.
Prosečna zdrava odrasla osoba ima oko 3,5 do 5 grama gvožđa u sebi. Gvožđe ne gradi samo krv, već je potrebno još za drugih 180 (!) funkcija u telu. Npr. stvaranje hormona u žlezdama ili energije u mišćima. Nedostatak gvožđa može kroz smanjenu produkciju hormona voditi u depresiju ili nesanicu. Takođe može za posledicu imati stvaranje premalo energije u ćelijama i time uzrokovati stanje iscrpljenosti ili smanjene koncentracije.
Bakar je važna komponenta mnogih enzima u organizmu koji igraju važnu ulogu u stvaranju energije u ćeliji. Aktivnost ovih enzima je najveća u srcu, mozgu, jetri i bubregu.
Pored toga, enzimi koji su odgovorni za stvaranje vezivnih proteina tkiva (kolagen i elastin) zahtevaju bakar. Stoga se može reći da je bakar neophodan za razvoj i održavanje krvnih sudova, kože, kostiju i zglobova. Igra važnu ulogu u kontrakcijama srčanog mišića, kao i u zdravom funkcionisanju malih krvnih sudova koji kontrolišu protok krvi, nutrijenata i otpadnih materija. Utiče na normalno funkcionisanje mišića krvnih sudova i uključen je u oblaganju krvnih sudova.
Cink je jedan od nutrijenata koje treba u većoj količini da unosimo ukoliko imamo prelom kosti, ukoliko smo u toku perioda zarastanja kostiju, jer cink utiče na mineralizaciju kostiju sintezom belančevina. Samim tim cink je ključan faktor za zarastanje i površinskih i dubokih rana koje se nalaze na našoj koži.